Ime Dalija biljke su dobile po švedskom botaničaru Dr. Andeasu Dahlu (1751 – 1789). Dalije su prirodno rasprostranjene na visokim planinama Srednje Amerike. Rod obuhvata 18 vrsta. Za nas ove prirodne vrste imaju samo istorijski značaj, jer su sve kod nas poznate dalije rezultat ukrštanja i selekcije. U Evropi prvi primerci procvetali su 1790 godine […]
U imenu Chionodoxa sadržane su dve grčka reči Chion – sneg i doxa – ponos. Samo ime govori o lepoti biljke čiji cvetovi izbijaju ispod snega u najranije proleće. Biljka je poreklom iz planinskih predela Kipra i Turske. Rod obuhvata osam vrsta od kojih su za cvećarstvo interesantne vrste: Ch. Gigantea sa tamnoplavim cvetovima, zatim
U nazivu roda nalazi se latinska reč fritillus = držač, čaša za kockanje, što se odnosi na sličnost sa oblikom cvetova. Ovaj rod obuhvata oko 100 vrsta rasprostranjenih na severnoj polulopti uglavnom u maloj i srednjoj Aziji, zatim u srednjoj i zapadnoj Evropi kao i u zapadnim regionima Severne Amerike. Kod nas je poznata samo
Postojbina ove biljke su oblasti jugoistočne Evrope i Mala Azija. Biljka je visoka svega 30-50 cm, raste veoma sporo, ali formira lep, bujan bokor. Cvetovi su teški, u tamnocrvenoj, beloj i roza boji. U izrazitom su kontrastu sa finim, nežnim, sjajnim tamnozelenim listovima i sa krhkim izgledom cvetne stabljike. Može da se gaji u lejama
Ime roda Begonia dobijeno je po prezimenu Mitchaela Begona koji je u 17 veku bio francuski guverner na ostrvu Santa Domingo (tada Haiti). Rod begonija danas obuhvata preko 800 raznih vrsta i sorti koje su prirodno rasprostranjene u tropskim i suptropskim šumama Južne Amerike, Afrike, Azije. Za nas interesantne gomoljaste begonije nastale su krajem
Ova biljka poznata i kao živa trava ili iglica, visoka je svega oko 10 cm i raste rastresito jastučasto. Listovi su joj meki, po obodu talasasti. Na vrhovima tankih uspravnih stabljika otvaraju se sitni cvetovi sa pet cvetnih listića (latica) koji su ružičasti, sa nervaturom tamnije ružičaste boje. Čapljiku sadimo u kamenite bašte, među kamenje,
Čapljika korzikanska Read More »
Ovaj žednjak je zapravo ukrštena sukulenta visoka 50-60 cm, robusnog rasta i izgleda. Stabljika mu je uspravna a listovi veliki, mesnati, tamnocrvenkasto smeđi. Cvetovi su skupljeni u amrelastu cvast i imaju specifičnu, prljavoružičastu boju. Zbog karakterističnog zdepastog izgleda može se eksperimentisati sa raznim njegovim oblicima, čak i veoma neobičnim. Kada se bašta planira, treba uzeti
Osnovna vrsta šlajer cveća u prirodi raste u južnoj Evropi, na šljunkovitim planinama visokih planina. Gusto razgranata, ova biljka je visoka 10-15 cm i raste rastresito jastučasto; stabljika joj je polegla, mestimično snabdevena stolonima, pomoću kojih se širi. Listovi su travoliki, kopljastog oblika, sivozelene boje, a sitni ružičasti cvetovi su skupljeni u rastresite cvasti. Gipsofilu
Ime đurđevak potiče od latinske reči Canvallis što znači dolina, jer se ova biljka masovno pojavljuje u dolinama. Rod je zastupljen vrstom Convallaria majalis, koja je široko rasprostranjena u celoj Evropi, Severnoj Americi i Aziji. Stalan je pratilac hrastovih, lipovih i svetlih četinarskih šuma. Đurđevak je višegodišnja biljka čiji su cvetovi zvonastog oblika, bele
Hibridna vrsta visoka oko 30 cm, bokorastog rasta, uspravnih, razgranatih stabljika. Listovi astilbe su višestruko perasto deljeni, veoma dekorativni. Sitni ružičasti cvetovi, koji se otvaraju u rastresitim metličastim cvastima, ostaju na biljci i tokom zime. Izvanredna je trajnica za rubne površine, isto tako je dekorativna i pored vode. Sadimo je u leje koje se nalaze
